Srbi su ga iz milošte nazvali "Antara" ispoljavajući svoju pritajenu potrebu za veličinom koje će ih predvoditi, kao u onoj pesmi gospodina Pušića, ništa bez čobana. A kud ćete prikladnijeg čoveka za taj poziv od čoveka koji potiče iz kraja gde se krka najbolja jagnjetina.
Elem odoh ja predaleko. Tema bi trebala da bude da nikada ne verujete u idole (svaka sličnost sa pesmom grupe čiji su nekadašnji članovi sadašnjih uspešni "savetnici", naravno, slučajna je), naročito one koji daju bombastična obećanja, kamate od 10 posto mesečno, hleb od 3 dinara i prolazak reprezentacije u sledeći krug. I što je najbitnije, nikada ne verujte čoveku koji usred svog poraza "napoleonski" govori o sebi u trećem licu, od čega mi se blago povraća !!! 
Da li smo nesvesno vapili za vodjom ili smo prosto navikli na "hard-core" završnicu praćenu sado-mazo motivima, ostaće zauvek dilema. Jer kako drugačije objasniti petlju u kojoj se vrti ovaj narod - red očekivanja, red oduševljenja, pravljenje novog vodje, red euforije, red žestokog i (zamislite) neočekivanog useravanja motke. Sve to naravno uz završnicu koja se uvek vrti oko neke atmosfere linča, ali se ni on nikada ne sprovede do kraja pošto izgleda ni za to nismo sposobni. Očigledno su prošla vremena Apisa, Puniše Račića i Gavrila Principa, ljudi koji su spremni sve da urade za svoju viziju, makar ona bila i pogrešna. Sada smo tu samo mi, oni koji samo laju u prazno, a nisu spremni da se žrtvuju i nešto konkretno učine.
Naravno da poruka priče nije da neko ode sa kuburom i prostreli do juče srpskog heroja i junaka, o velikog nam Antaru. Ništa tako dramatično nemojte zaključiti iz svog ovog mog ispraznog blebetanja. Iskreno, moje mišljenje je da smo svi looseri jer gledamo gomilu nepismenih egocentrika koji primaju kamare para i to nedeljno, a ne vidimo čemer i jad ovog našeg života. Pokušaj bega od svakodnevice ipak treba sprovesti na neki drugi način. Sportska dešavanja (pa samim tim i fudbal kao najplaćeniji od svih) se koriste kao najefikasniji način da od inače ljudske jedinke koja sve više bledi, učini još anemičnijom i istrošenijom da razmišlja o aktuelnim i pravim životnim problemima i pitanjima. Izderete se na televizor i na te ugursuze koji ni krivi ni dužni u stvari služe da se vi ispraznite nad njihovim likom, bilo da je u pitanju osećanje sreće ili razočarenja, a onda se komirani od jeftinog piva, bez snage da pogodite vrata od kuće a kamoli zadovoljite lepšu polovinu (to bi uzgred trebala da bude jedna od olimpijskih disciplina), strobalite smrdljivi u svoj usrani dom, zanemarite vapaje za borbom protiv bele kuge zarad srpstva i reprezentacije, dok vam žene servisira neki balavko i tako uspešno širi svoju faličnu genetiku dalje. Tako od srpskih "orlova" i "vitezova" osta samo novi naraštaj slinavih klinaca koji jedino dobro što su nasledili iz tog genetskog koda je da NE GLEDAJU FUDBAL :))) .....
Elem odoh ja predaleko. Tema bi trebala da bude da nikada ne verujete u idole (svaka sličnost sa pesmom grupe čiji su nekadašnji članovi sadašnjih uspešni "savetnici", naravno, slučajna je), naročito one koji daju bombastična obećanja, kamate od 10 posto mesečno, hleb od 3 dinara i prolazak reprezentacije u sledeći krug. I što je najbitnije, nikada ne verujte čoveku koji usred svog poraza "napoleonski" govori o sebi u trećem licu, od čega mi se blago povraća !!! 
No comments:
Post a Comment