Kuća...poso....kuća....poso...facebook...kuća...poso...ustaljeni svakodnevni ritam ispijenog gradskog čoveka. Toliko dešavanja oko njega, tako malo reakcije. Oduševljenje nekim ispraznim holivudskim hitom koga se sledeće godine neće ni sećati, svaki dan započinje pričama iz jučerašnjeg Dnevnika, nesposoban da izabere, ide tamo gde i sve ovčice, jede tamo gde je čuo da se "dobro krka", divi se samo stvarima kojima se svi ostali dive, sluša samo ono što je na MTV-u, oblači samo ono što je već video na drugima. Negativno reaguje na različitost: Ne, nemoguće da nije kao mi, ...on....on je ČUDAN...DRUGAČIJI...kao da je iz nekog drugog sela...
A da bi sam izbegao poglede i osude takvih moraš gledati fudbal i navijati za neke nepismene džibere koji nose samo LuiViton torbice i zaradjuju milione (narodu hleba i igara iako hleba odavno nema), diviš se maloumnim reklamama za pivo na svakih 10 minuta, i lokati isto iz dvolitre pošto za Stellu nema...Moraš gledati neku egocentričnu stoku u realitiju (valjda se zove tako zato što je tamo sve realno) kako se izdrkava pred svima kao da nema nikog okolo, i jede govna ako treba, samo za dolar više, jer na svim društvenim okupljanjima nećeš imati očemu drugom da pričaš. Moraš postaviti na fejsbuk nalog svaki segment svoga mizernog života i podeliti tvoja putovanja i uspehe sa svima (who gives a fuck!), iščekivati i strepeti da li će neki frend da pozitivno odreaguje na tvoj jadni post, što se naravno dešava po principu "i scratch your back, you scratch mine", iliti, ja ću pozitivno da prokomentarišem tvoju glupu sliku ispred vodokotlića, a ti posle lupi neki smajli na moj post, čisto da se oboje ne osetimo zaboravljeni, izolovani i ponovo potvrdimo da smo deo sive i bezlične mase. Skupine identičnih ljuštura.
"Dozvoljavamo svim zaposlenima da posećuju fejsbuk i da se druže, to je sve što će imati od života pošto će im nedostajati i para i vremena da rade nešto drugo. Otvorio sam nalog na fejsbuku a tek posle naučio kako se uključuje računar...Smuvao sam online desetine sexy dama (ali sam tokom tog pohoda greškom četovao sa gomilom debelih matorih perverznjaka), nisam ni pomisljao da se zaista upoznam sa nekom od njih jer mi je usled višečasovnog svakodnevnog sedenja i buljenja u ekran atrofiralo više mišića, medju kojima i onaj bez kojega vidjanje sa istima gubi smisao. Izgubio sam kontakt sa realnošću, interesovanje da nešto sam saznam i uradim, da se pokrenem i istražujem, da se divim stvarima za koje samo ja mislim da su sjajne i vredne divljenja, a pritom me zabole za to šta drugi misle o meni! Želim da izgledam kao da sam izašao iz photoshop-a, budziću se u nekoj smrdljivoj teretani i fiksaću se sa anabolicima(male), gutaću neke zelene splačine da bi ličila na onu sa naslovne Skandala(fimale), a pošto neću uspeti, zapašću u depresiju."
Izadjite iz toka sivila i odskakućite pašnjakom dalje od čobana. Nećete se izgubiti. Uvek se možete vratiti putem zvonceta i nastaviti da pasete. Trave ima svuda, za ruže treba odlutati. U medjuvremenu uradite nešto za sebe. Makar to bilo beznačajno i štetno. Slobodno i svesno napravite grešku. Stanite ispred ogledala i zapitajte se sta želite od sebe. Počnite da razmišljate svojom glavom. Odslušate neku muziku koju do tada niste ni pomišljali, pogledajte neku dosadnu dramu i ne gurajte se da prvi dodjete do karte za Avatar, pogledajte neku predstavu a da nije komedija, možda vam se i dopadne, namerno idite smrdljivi na posao, slobodno podignite glas protiv stvari koje vam se ne svidjaju, a pokušajte da razumete one drugačije, ne verujte stvarima koje vidite na televiziji, ma ne verujete slepo nikome, pokušajte da razmišljate kritički i konstruktivno, umesto fejsbuka heklajte( korisnije je), verujte u sebe a ne u krvave bogove i pogrešne ideale. Mislite globalno, delujte lokalno prkoseći šepardima.
No comments:
Post a Comment