Minority report

"NE MORATE SPALJIVATI KNJIGE DA BI STE UNIŠTILI KULTURU.

DOVOLJNO JE SAMO UČINITI DA IH LJUDI NE ČITAJU" 

                            Ray Bradbury
       

   Možda se sećate sjajnog filma "Fahrenheit 451" iz 1966.g. snimljenog po istoimenoj knjizi  Ray Bradbury-a. Tema filma je cenzura knjiga, koje su sve zabranjene da se ne bi došlo u situaciju da nešto što se u njima nalazi povredi nekoga, pa ih iz tog razloga spaljuju do poslednje. Prvi put sam imao priliku da ga pogledam kao jako mali, još u komunističkoj Jugoslaviji u kojoj je film slobodno prikazivan, i u meni je, iako tada nisam razumeo njegovu pravu poruku, budio neki osećaj revolta i nelagodnosti. Ceo film je nabijen napetošću, začinjenu ljudskom dilemom koja se javlja u glavnom junaku kada počne da uvidja da postoje osećanja i drugačiji način života od onog koji se čini "normalnim", diktiranim od strane aktuelnog poretka.

   Koliko god zastranimo i pokleknemo pod uticajem okruženja u kome živimo, poretka koji pokušava da nas "programira" kao još jednu korisnu jedinku, u nama se, kao i u glavnom junaku, nalazi ona iskra čovečnosti i individualnosti koja samo čeka da bude probudjena, i koja, iako neprestano gašena, nikada ne jenjava. Metodi su uspešniji nego ikada, jer se sada na puno perfidnije načine čoveku velikodušno pružaju mali životni užici koji skreću pogled sa glavnog cilja. Dajući mu osećaj lažne sigurnosti, pripadanja nečemu većem, i zadovoljavajući ona najniža osećanja i potrebe, tako podmirenom i pokornom, čoveku kao keru izvrnutom na ledja, imputira se čitav način života. Života koga nije sam izabrao, ali je ubedjen da jeste. Jer sadašnji je moto da se narod pita, a on ne greši, i uvek zna šta je dobro za njega, zar ne?

   Naidjem tako na članak da je Viši sud Srbije uvažio predlog tužilaštva da se zabrani knjiga švajcarskog pisca Jürgen Graf-a "Mit o holokaustu", pod izgovorom da zagovara rasnu, nacionalnu i versku mržnju, i podstiče neprijateljstvo i nasilje. Pritom se ističe se da je to "veliki uspeh tužilaštva", koje će (ne sumljamo) nastaviti da radi na suzbijanju ovih vrsta mržnji. Knjiga je zabranjena na inicijativu Saveza jevrejskih opština Srbije. Takodje se navodi da postoji poduži spisak sličnih dela koja samo čekaju da budu zabranjena. Želeći da spreče "iskrivljavanje" istorije, koja se očigledno nikada više neće dovoditi u pitanje, bez obzira na kakve se dokaze naišlo ubuduće. Tako se nikada neće diskutovati o bilo kom aspektu stradanja jevrejskog naroda, kao što se danas slobodno diskutuje o stradanju srpskog naroda u Jasenovcu. Neke su istine samo trenutne, a neke se pokušavaju podići na nivo dogmi i sa izgovorom zaštite ljudskih prava, zabranjivati bilo kakva suprotna razmišljanja i sprečavati iznošenje drugačijih tvrdnji od onih koje su nam "bogom" date. 

   Tu dolazimo do aktuelnijih tema. Sigurno najpoznatiji srpski zatvorenik, gospodin Legija se po nekim informacijama raspisao u svojoj ćeliji, i posle romana "Gvozdeni rov" i "Legionar", sprema još neke bestseller-e. Neka ga čovek, mora nekako da prekrati mučne robijaške dane pošto se njega i Zvezdana nisu rešili kao Lee Harve Osvald-a, pa sada moraju da gule više puta po više decenija. E sada, to nekome očigledno smeta. Iako je prvenac gospodina Legije kao medijski vrisak prodat u zilion primeraka, on je bio samo dosadna priča koja ne govori o politici i drugim čkakljivim temama koje nas sve nesumljivo mnogo više zanimaju. 

   Ali pero ne miruje, i tu je novih 9 knjiga koje su prokrijumčarene pored predsednika suda kao glavnog cenzuriste. Možda nikada ne dodju do nas te "izmišljotine" gospodina Legije, koje svi toliko želimo da čujemo. A možda nas odgovora na pitanje o tajanstvenoj noći predaje Jočićevom MUP-u, o nalogodavcima Djindjićevog ubistva i mnogih dr. poštede cenzuristi koji trenutno razmatraju njegovu najnoviju knjigu "Kroz vatru i vodu". Marljivo i sistematično tražeći skrivene elemente DaLegijinog koda, sprečavaju da do nas dopre delo koje poziva  na razne vrste mržnje. Nadajmo se da će dobrano odraditi svoj deo cenzure, ne bi li smo svi onako hipnotisani vanserijskim pisanijem i subliminarnim porukama odmah uzeli po jedan molotovljev koktel i pohitali da spalimo skupštinu i linčujemo nekoga. I trebamo im biti neizmerno zahvalni na tome. Jer svi znamo da prosečan srpski navijač i huligan prosto obožava da čita knjige, pa ne moramo strahovati da će im jedna od mnogih Legijinih umotvorina dospeti u ruke i zatrovati mržnjom i netrpeljivošću te mlade i načitane mozgove.

   

   E sada, šalu na stranu, nije ovde tema ni holokaust ni ubistvo Djindjića, već činjenica da nas vlasti posmatraju kao blage retarde koji veruju u sve što vide i pročitaju, verovatno gajeći iskreno uverenje u delotvornost metoda ispiranja mozga i izbeljivanja individualnosti koje i sami primenjuju. Zahvaljujući njihovoj brizi, bićete kao dete kome roditelji zaključavaju porno kanale na kablovskoj. Nastavićete sa idiličnim životom bez mržnje, nasilja i ideja koje ne pogoduju našim nevinim mozgićima. Nadam se samo da i sami cenzuristi ne čitaju kompletna dela sami, već ga dele izmedju sebe i tako izbegavaju da i oni sami ne padnu pod njegovo hipnotišuće-poguban uticaj (da kao Montipajtonovci ne prodju sa vicem koji ubija). Mada su oni pelcovani političkom demagogijom koja ih štiti od svega.

    Tu dolazimo do Interneta kao mažino linije, posledjeg bastiona slobodnog mišljenja. Ali su i ovde mnoge zemlje već uzele da zavode red. Prva naravno Kina, iz koje se Google (kao CIA-in servis) povukao zbog filtriranja pretraga i sajtova iz inostranstva od strane kineske vlade. Tako su u S.Arabiji zabranjeni Bleckberry telefoni zbog nemogućnosti pregleda mejlova koji su poslati sa njih.

   Pitam se, u kakvoj mi to Srbiji živimo, Orvelovoj? Pa šta nam onda preostaje? Samo da čitamo sve što nam padne pod ruku i kursor miša, i da se sami uzdamo u naše predstave dobra i zla. Definitivno vredi pogledati "Fahrenheit 451" pošto sličnih dela u modernoj kinematografiji i književnosti nema, verovatno iz razloga što nema ni načina razmišljanja i pogleda na svet koji može takvo nešto da iznedri. Sve je manje prostora za individualnu misao. Preostaje nam samo da treniramo prihvaćeno grupno mišljenje, da se sutra mi sami ne bi krčkali cenzurisani na nekoj lomači.