REKONVALESCENT

   Dokle doseže pamćenje prosečnog srpskog glasača? 5 godina unazad? Dve? Mesec? Meni se čini da srpski glasač pokušava najpre da sve zaboravi. To vam je kao kada preživite neku strašnu trauma pa vam se organizam brani tako sto sam pokuša da zaboravi šta mu se desilo. Amnezija! Ali ne, mora da grešim! Mislim da je pre razlog to sto je u psihi čoveka da kada učini nešto zaista, ali zaista glupo, pokuša da zaboravi ućinjeno, jer ako bi to zapamtio, morao bi iznova  sebe podsećati da je ispao retard. Ovako je lakše, bezbolnije, ne suočavati se sa svojim pogrešnim odlukama, zaboraviti da si ispao glup I nastaviti po starom. Ali sa jedinim mogućim ishodom – PONOVO ISPASTI GLUP !



  Upravo tu sklonost prosečnog srpskog glasača izgleda da srpski političari I njihovi im verni savetnici najviše koriste. Odrede rok trajanja sranja koje svesno prave,  tj. procene koliko će ono dugo smrdeti, poseju ga po našoj divnoj zemlji I onda kada taj rok istekne, a ljudi više ne osete smrad izmeta u koje su ugazili (čitaj:političara za koga su glasali) vrate se bez da su morali I ruke da operu. I sve ispočetka.

  Upravo možete da pratite jedan takav cameback I veliki uspon našeg ministra policije, druga Ivice Dačića, čoveka koji je svojevremeno verno I slepo pratio lik I delo njihovog nikada prežaljenog, pokojnog im predsednika, Miločevića. Gledao, pamtio I primenjivao naučeno. Pokrete, gestikulaciju I ideologiju. Mnogi su ga zvali “mali Sloba” što se po njegovoj tadašnjoj kilaži nije baš moglo reći. Ipak, stvari su se promenile, krenule nagore po njega i njegove saborce, narod doživeo jedan od retkih lucida intervala, pa je trebalo  upotrebiti još jednu sposobnost osim primene naučenog. Sposobnost preobražaja. Promeniti način govora-bez onog dobro poznatog Miločevićevog zastajkivanja, način oblačenja- izbačena su iz upotrebe jednolična odela koja nisu mogla da vas prikažu u boljem svetlu i tako zasenite, ne daj bože, lik i delo velikog vodje, spaliti crvene kravate, skinuti dvadesetak kilograma, i što je najbitnije, osloboditi se onoga što se do tada zvalo frizurom. Na kraju, ali ne i manje bitno, promeniti ideologiju, naravno (ovo zadnje je najmanji problem i primenjuje se od strane svih srpskih političara, toliko perfidno, da je preobražaj skoro neprimetan).

"Mi ne žalimo za prošlošću i nismo se vratili na vlast, već želimo da imamo novi početak SPS-a, da budemo moderna stranka levice, članica Socijalističke internacionale koja će odvesti Srbiju u Evropu"

  I VOILA !!! Dobijete NAJevropljanina. Nekoga čijeg se oblačenja ne bi postidela ni jedna evropska zemlja. Nekoga ko se kreće u društvu uspešnih i jednako lepih ljudi kao što su Marko Jarić i njegova "neubrana" nevesta, nekoga ko održava liniju igrajuci  basket “jedan-na-jedan” sa predsednikom lično (igraju u podpredsedničku funkciju, a u pauzama razmenjuje recepte za ručno pravljene pomade lica). Primite Ralph Fiennes-a, šampione u kuglanju, ponekog super-penzionera što sprečava pljačke (koji je oduvek glasao za SPS pa se tu prisećate “starih dobrih vremena” ali ga pritom zamolite da to više ne radi jer policija pored njega ispada nesposobna), skoknete do Vašingtona da popričate sa direktorom FBI-a, snimate film sa Draganom Bjelogrlićem, splavarite neustrašivo kao Putin, uzmete onog nesretnika Divca za savetnika (verovatno zbog toga što Boris igra bolje,i obećate mu konačno kupovinu Knjaz Miloša),  I sve u svemu, preplavite sve medije sa vašom osvežavajućom pojavom. Date tu i tamo poneku izjavu koja vas poveže sa “starim Ivicom“ , čisto da se uverite da vas ovaj senilni narod ne pamti po zlu. I dobijete poziv na molitveni doručak od Obame lično, kao potvrdu vaše politike protiv NATO pakta.

“Izbori će pokazati da li su u pravu oni koji ubijaju našu decu ili mi koji proteklu deceniju proveli u borbi za očuvanje naroda i države. Pobedom SPS-a i JUL-a staviće se tačka na političku krizu na prostorima bivše SRJ” 4.septembar 2000.

  Danas sam čitajući internet vesti naišao na najmanje 3-4 objavljene izjave gore spomenutog, date novinarima, o ulasku evropljana samo sa ličnom kartom, o otvaranju masovnih grobnica sa srpskim telima, nešto o Crnoj Gori i sigurnoj kući itd. Najduže mi se pažnja zadrzala na onoj gde dotični kaže da je za 2 godine uhapsio 12 hiljada ljudi, po raznim osnovama (ponajviše sigurno na osnovu GREŠKE). Primetno je da se ministar unutrašnjih poslova sve više bavi spoljašnjim temama, I pošto je njegov lik I delo odavno prevazišlo okvire naše skromne zemlje, od NAJevropljanina močemo  samo očekivati da svoje mudrosti podeli I sa uznapredovalim evropskim narodima, I tako im ga, svesrdno prepustimo da oni u njemu “uživaju”.

“Na našoj političkoj sceni ima mnogo onih koji sebe nazivaju političarima. Ima tri Vojislava, dva Vuka, ali samo je jedan Slobodan, to je naš predsednik .”

  Dok se to ne dogodi, mi ćemo imati to zadovoljstvo da uživamo u izlivima njegovog briljantnog uma, modernim frizuricama i još modernijim sportskim jaknicama čoveka koji je bio jedan od glavnih pratilaca Velikog Vodje, njegove pogubne politike, falične ideologije tragičnog završetka. Velikodušno mu pruživši priliku da se vrati i pokaže nam koliko smo zaboravni. Ponovo nas vidim kao žrtve silovanja i maltretiranja koje se posle svega što su preživele vraćaju svom krvniku i prema istom gaje topla osećanja. A što je najtragičnije, on je samo jedan od mnogih “vučela” I “grobara bez bedza” koji su silovali duh naroda godinama, otišli da popuše koju posle seksa I malo se osveže za novo “jahanje”, koje smo nestrpljivo isčekivali jer je već počelo da nam nedostaje.   

  Ne osećate li se bespomoćno, prevareno i nadasve ljigavo zbog toga? Ja da. A I pomalo me je sramota. A mislim da to priznati-nije sramota.